Mla­đa­ni grč­ki pre­mi­jer Alek­sis Ci­pras (40) ne no­si kra­va­tu, a ka­ko stva­ri sto­je, mo­žda će bi­ti pri­nu­đen da odi­je­lo i ci­pe­le za­mi­je­ni tre­ner­kom i pa­ti­ka­ma. Tem­po ko­ji mu na­me­ću pri­li­ke u ze­mlji či­je je kor­mi­lo pre­u­zeo kra­jem ja­nu­a­ra je ta­kav da ne­pre­sta­no mo­ra da bri­še znoj s če­la.
Glav­na nje­go­va pre­o­ku­pa­ci­ja, po­slije iz­bor­ne re­to­ri­ke i obe­ća­nja ko­ja je dao u pr­vim pre­mi­jer­skim go­vo­ri­ma, je­ste da spri­je­či da ze­mlja ban­kro­ti­ra, ali da to uči­ni la­ba­vlje­njem već do po­sled­nje ru­pe steg­nu­tog ka­i­ša. Da je to po­du­hvat ko­ji zah­ti­je­va vi­še ma­đi­o­ni­čar­skih ne­go po­li­tič­kih vje­šti­na, već se uvje­rio, a na kla­di­o­ni­ci­ma na ko­ji­ma se prog­no­zi­ra da li će Grč­ka osta­ti ili bi­ti iz­ba­če­na iz eurozo­ne, da li će svo­je fi­nan­si­je sre­di­ti ili ”pu­ći”, vi­še je pro­ro­ka pro­pa­sti ne­go iz­ba­vlje­nja.
Zbog to­ga je pro­šlo­ne­djelj­ni Ci­pra­sov put u Mo­skvu, na su­sret sa Vla­di­mi­rom Pu­ti­nom (sre­li su se u sri­je­du), pra­ćen kao svo­je­vr­sni po­li­tič­ki tri­ler. Glav­ne spe­ku­la­ci­je ba­vi­le su se mo­guć­no­šću da Grč­ka po­sta­ne no­vi Tro­jan­ski konj (po­jam iz isto­ri­je an­tič­ke Grč­ke) Ru­si­je u EU, ko­ji će, po­put Ma­đar­ske i Če­ške (ko­je se naj­gla­sni­je opi­ru sank­ci­ja­ma ko­je je Za­pad uveo Mo­skvi), evrop­sko je­din­stvo bu­ši­ti iz­nu­tra.
Oče­ki­va­lo se ta­ko­đe da Pu­tin odri­je­ši ke­su i Ci­pra­su po­mog­ne ne­kim po­volj­nim zaj­mom, nje­mač­ka štam­pa je uka­zi­va­la na opa­sno­sti ”ru­sko-grč­ke oso­vi­ne” i mo­gu­ćeg pro­do­ra Ru­si­je na ju­žno kri­lo EU – da bi se na kra­ju po­ka­za­lo da se tre­sla go­ra, a ro­dio miš. Mno­go bu­ke ni oko če­ga, što bi re­kao Šek­spir.
Ci­pras se sa iz­le­ta u Mo­skvu vra­tio sa ta­šnom pu­nom – obe­ća­nja. Pri­ja­telj­stvo – ko­je i u ovom slu­ča­ju ima do­sta pri­mje­sa ta­ko­zva­ne ”pra­vo­slav­ne so­li­dar­no­sti” – da, ali za ne­ke ”spe­ci­jal­ne ve­ze” ni­je vri­je­me. Ci­pras ni­je do­bio fi­nan­sij­sku po­moć po svoj pri­li­ci za­to što je ni­je ni tra­žio (jer ta­ko ne­što ni­je ni smio: po­moć iz Ru­si­je ko­ja ne mo­že da ri­je­ši sve nje­go­ve pro­ble­me su­vi­še bi za­kom­pli­ko­va­la onu za­pad­nu, ko­ja mo­že).
Ni­je, me­đu­tim, do­bio ni ono što bi bio si­tan ćar, ali ve­li­ka vaj­da: iz­u­ze­će iz za­bra­ne iz­vo­za po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­da, pri­je sve­ga vo­ća, iz EU u Ru­si­ju. Kon­kret­no, grč­kih ja­go­da i bre­skvi, či­ja se­zo­na upra­vo po­či­nje. Ta za­bra­na je oja­di­la mno­go grč­kih far­me­ra, jer su pri­je sank­ci­ja pod­mi­ri­li­va­li 40 od­sto ru­skog tr­ži­šta ja­go­da i 25 od­sto bre­sa­ka. ”Ne mo­že­mo da da­mo iz­u­ze­tak sa­mo jed­noj ze­mlji”, ob­ja­snio je to Pu­tin.
Pre­svla­če­nje u tre­ner­ku Ci­pra­su na­me­će ono što ga če­ka sle­de­ćih da­na i ne­dje­lja. U pro­šli če­tvr­tak nje­go­va vla­da je uspje­la da MMF-u tač­no na vri­je­me ot­pla­ti 450 mi­li­o­na eura, ali tek što je odah­nuo, kre­nuo je u no­vi sprint: još 420 mi­li­o­na tre­ba da sa­ku­pi do sle­de­ćeg utor­ka, ka­da na na­pla­tu do­spi­je­va­ju pri­je šest mje­se­ci pro­da­te ob­ve­zni­ce.
Po­red pa­ra za ot­pla­tu du­go­va, tre­ba na­ći i one za re­dov­ne tro­ško­ve: mje­seč­ni ra­čun za pen­zi­je i pla­te dr­žav­nih slu­žbi je oko 1,5 mi­li­jar­di eura. U ma­ju do­spi­je­va 950 mi­li­o­na opet MMF-u...
Sve ove oba­ve­ze – i još mno­ge ko­je pred­sto­je – mo­gu se pod­mi­ri­va­ti je­di­no ako se Grč­ka do­go­vo­ri sa cen­tra­lom EU oko re­pro­gra­ma sta­re po­mo­ći i uslo­va za no­vu. Da bi se to po­sti­glo, Ci­pras mo­ra da usvo­ji pro­gram no­vih re­for­mi i pra­te­ćih od­ri­ca­nja. A kad je ri­ječ o ovom po­sled­njem, svo­ju po­li­tič­ku po­pu­lar­nost i po­bje­du na iz­bo­ri­ma ste­kao je ta­ko što je obe­ćao da no­vih od­ri­ca­nja ne­će bi­ti.
Pri­tom, iz Bri­se­la (i Va­šing­to­na, gdje je cen­tra­la MMF-a) ovo­ga pu­ta se tra­ži ne sa­mo da se re­form­ski pro­gram usvo­ji, ne­go i da se br­zo i efi­ka­sno pri­mi­je­ni. A to zna­či vi­še po­re­za, no­ve pri­va­ti­za­ci­je i što­šta što je Ci­pras Gr­ci­ma obe­ćao da ih vi­še ne­će da­vi­ti.
Ka­ko stva­ri sa­da sto­je, grč­ka vla­da je sprem­na da ne­ke stva­ri ko­je se od nje tra­že spro­ve­de, dok je za ne­ke ”to­tal­no ne­pri­pre­mlje­na”. Re­to­rič­ki ma­ne­var s is­po­sta­vlja­njem Nje­mač­koj ra­ču­na za rat­ne re­pa­ra­ci­je od 280 mi­li­jar­di ni­je do­nio ni­šta kon­kret­no, a po­sle ne­u­spje­log fler­ta sa Pu­ti­nom, Ci­pras iz­gle­da re­ze­rv­nih adu­ta ne­ma ni u ru­ka­vu.
A par­ti­ja se na­sta­vlja, Grč­ka je već u du­žnič­kom rop­stvu, dru­štvu za sto­lom je ja­sno kao dan da Ati­na ni­kad ne­će us­pje­ti da se raz­du­ži, ali nje­ni kre­di­to­ri se pra­ve da ni­je ta­ko. Ta­mo usko­ro po­či­nje no­va tu­ri­stič­ka se­zo­na, a tek će­mo vi­dje­ti ko će po­je­sti svje­že ja­go­de i bre­skve ko­je su do­ne­dav­no bi­le na­mi­je­nje­ne ru­skim tr­pe­za­ma – i ko­me će po­ne­ke za­sta­ti u gr­lu.
(Autor je biv­ši glav­ni
i od­go­vor­ni ured­nik
„Po­li­ti­ke”)

Pi­še: Mi­lan Mi­šić